Сунце језди свевидеће

И носи ритам времена

Пркос

И радост

Наду

И варку

Све упрегне

У своју барку

И чуном обиђе свет

У једном дану.

.

Воли да носи под својим крилом

И бол

И срећу

Да дели људима.

Добрима пркоса

Да истрају у своме спокоју

Да одле бурама духа,

Злима – нека се сатру,

Нек сами роде ватру.

.

И ноћ у дивљем скоку

Увек доскочи дану

Па сатре јутра која га буде

.

Д.П: Збирка – “Каскаде“