Јутро просипа зраке,  прелива планине плавичасте!

А онда полако, светло клизи низ шумовите падине,

милује снене цветове, и разбуђује траве ливадске,

на месту где некада се таласаше велико море!

..

Јутро просипа зраке, прелива планине плавичасте,

додирује у земљи укопане, бродова огромне алке,

и израњају шума древних, сећања кроз слике!

..

Јутро просипа зраке, прелива се светло старога Бога,

над крајолицима времена прошлих и будућих

што крсте се, у тачкама оностраног неба!