Н. Гумиљеву

.

Кружи над жутилом државних зграда

Метне мећаве дуго ветар сув;

И опет – јуриста у санке упада.

Широким гестом шињел заогрнув.

.

Зимују лађе. Припека висока

На кајитама сва стакла разгара.

Чудовишна, ко оклопњача крај дока,

Русија се претешко одмара.

.

А над Невом: посланства света пола,

Сунце, мир и Адмиралитет иза!

И државе порфира охола

Ко на испоснику отежала риза.

.

Северног сноба оптерети ова

Оњегинова старинска сета,

На тргу Сената: вал сметова,

Дим ватре и хладник бајонета.

.

Чамци су црпли воду. Галеб се вину

И на пањић у мору се баци.

Продавајући хлеб или медовину –

Лутају само оперски сељаци.

.

Кроз маглу јато мотора се види.

Самољубив пешак који мину –

Чудак Евгениј – ништавности се стиди,

Удише бензин и куне судбину.