У хладно небо

кошчате руке упире

замрзло стабло.

У њему сав живот

замро.

Младима се уклонио

стари свет.

Испод дрвеног костура

на клупи човек седи.

.

Топло одело греје му жиле

и аритмични пулс.

Мисли, мудра је и свемоћна старина.

.

Гледа сплет мртвог дрвета

а не види

да отуд и њега чека

закон јесени.

.

Поезија Лужичких Срба

Приредио Предраг Пипер