Отворено срце, вене тихо зборе.

Твоје очи видим, плаве као море.

Седеф се прелива кроз таласе нежне,

жељна пахуљица чекам дане снежне.

.

О, Љубави моја, и срећо, и туго…

Лебдим пут облака, пролазим под дугом.

И помислим жељу, анђелима шапћем,

да ми Тебе штите, с крилима к’о с мачем!

.

Додирујем звезде и Месец црвени…

Огњиште топлоте, роди се у мени.

Све поре испуни блаженство земаљско…

Покорена стојим, живот – Твоје Царство!

.

Kао да сам нека српских здања кула.

Волим те, с билион и још више чула…

Чудесни су трени, октобарских капи,

за Тебе рођена, киша са мном вапи.

.

За једну секунду, цели свет бих дала,

за трептај Твог срца у понор бих пала…

И кроз све векове будуће бих дошла,

за срећу бих Твоју кроз пакао прошла.

.

О, Љубави моја… Ослушкујем небо,

један птић под стрехом ноћас је назебо…

Огрнух га срцем, љубављу, топлином…

Баш му фали Сунце, бори се са зимом!