Мноме понад облака од сна

Иза тишине и шутње светова

Кружи светлост животодајна

.

Светлост што узноси

И отвара у Вечност

Душу Певача мед звездама

.

И слутим и знам

Да све је опсена

У свету ако љубави нема

.

Јер тамо далеко у самоћи

Након буђења и познања

У празавичају двори су наши