Праискон – Светлоносац

у госте ме позива.

Мами ме лакоћа удисања,

бришу се временска одстојања.

Звонке се мелодије протежу,

ритмови ме подешавају.

Несметано путујем.

Крв ме моја носи.

Душа шапуће.

Речи- латице

слећу ми на дланове.

Влати сребрне чудновате

плету ме целином,

воде ме милују бистрином,

грле ме храстови.

Посвуда је Лепота.

Позвана сам да смотрим припрему

мог Духовног рођења у далекој будућности.