Мира Видовић Ракановић: Даљина ме ојачала

Промуклa звонa даљина
Носе те далеко
Успомене бледе
.
Тихујем
И дочекујем јутра
Безгласна
.
Гледам ветар како се
Хвата у коштац
.
Са искрама дана
И плешу у мистичном
Кругу
.
Чекам месец и звезде
Да ми покажу пут
До рађања новог свитања
.
Корачам кроз росну ливаду
Покрећем своја једра
.
Уздижем се до
Поспаног облака
Милујем га
Латицамасунца
.
Дајем светлост и топлину
Очима мојим
Срце пуним радошћу
