Мира Видовић Ракановић: Даљина ме ојачала


Промуклa звонa даљина

Носе те далеко

Успомене бледе

.

Тихујем

И дочекујем јутра

Безгласна

.

Гледам ветар како се

Хвата у коштац

.

Са искрама дана

И плешу у мистичном

Кругу

.

Чекам месец и звезде

Да ми покажу пут

До рађања новог свитања

.

Корачам кроз росну ливаду

Покрећем своја једра

.

Уздижем се до

Поспаног облака

Милујем га

Латицамасунца

.

Дајем светлост и топлину

Очима мојим

Срце пуним радошћу

 

Постави коментар