разум просут до последњег ретка

перо шкрипи избледела тинта

одавно већ грли те крлетка

никог ко би за тебе да ринта

.

мислити се за мислима руше

у глави ти тутње експлозије

исте песме исти ти певуше

дланом о длан неста илузије

.

закрпа на закрпи не лежи

нема сувог суда испод чесме

сунце пржи теби вазда снежи

.

не смеш ни ти оно што се не сме

цикну Исус изнад Назарета

амин Боже руко одузета

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“