Руке драге, лабудова пар,

У сред злата моје косе роне.

Не, љубавни никад неће жар,

У песмама човеку да клоне.

.

Некад давно ја то певах већ ,

И поново сад певам о томе,

Јер nежношћу задојена реч

У најдубљем дише бићу моме.

-одломак-