Завија дух Душанов.

Вије Космет,

Прешевска долина хучи,

а Ниш на климавој нози стоји

још само коју годину броји.

.

Црнило се над земљом завило,

Душане, твоје је само мало зрно

 од онога што је било.

Хучи Нишаво, Саво,

Дрино, Колубаро,

Дунаве београдски на води…

поплави србско знамење.

Направи места,

треба џамија да настане.

Кукај мајко на време,

пре времена,

док ти сн`а була

 не остане бремена.

.

Теби вуче, глас је промукао,

 је л ти то беше на полумесец си завијао?

 Окрени се Сунцу на изласку,

 понизно и тихо завијај, запамти,

ово је твој последњи вапај.