Оком сам шарао у запаљену звезду

Испред врелог чела

Које су пренаселиле ватре.

Са њом сам мислио да напуштам

Мракове иза својих разапетих леђа

И падао, и устајао,

Био страшна муња и луди одјек

Своје стешњене збиље.

Велики србски песници

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“