Није то сада само камен спотицања

о који губиш моћ расуђивања

и смејеш се својим поступцима.

То су танке нити онога што се зове спас.

То су чаробни одсјаји онога што

називамо борбом и остајемо

над видицима познатим

у мраморним стенама

што се лепе некоћ

затамљени облаци над небом

и трагају трајно за

својом сићушном догорелом

звездицом и бацају зраке, да их

прихватимо и стегнемо

ноћним вапајима лудачких срца

што у грудима бију попут

тонова спремних за паљбу,

у лудилу снова

М.М: Збирка – “Пут ка светлости“