Верица Стојиљковић: Теби

Слеће гавран сребрних крила,
И сова разбуђена сунцем, бела!
.
Из далеких даљина ено сокола,
И сенке Перуновог, белог орла!
..
Пријатељи, голубови, лабуди,
Јато рода и малих шарен птица!
Под извором дугиних боја!
.
Гавран, шапатом збори!
Сокол, на руци ти, ено!
Грлица љуби, срцем говори!
.
Шуми лишће, ослухују га траве!
Ветар орлових крила, милује ти лице!
