Велики точак спорије се окреће но стиже мали точак

који се брже окреће.

Што већи точак то спорије окретање и мање ларме;

што мањи точак то брже окретање и више ларме. Ово

важи како за ствари тако и за људе.

Највећи точак у души човечијој јесте Бог. Његов се

Обим не види, нити се његов ход чује од множине и ларме

малих точкова.

Но кад се сви мали точкови у души утишају, душа се

тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је

обухваћено небо и земља. И при тој изненадној и реткој

визији душа осећа неисказану радост.

Н.В: “Мисли о добру и злу“