Накотило се, најагмило,

ослободило бескрвно,

низ литице стрмоглавце у бунилу,

безгласно крунисало бешчашће,

дамари сиктаво думбарају

у нагрнулу охолост вековну,

а мисли навиру незасићено, невично.

.

Не жури у васкрслост обмане

јер без повратка усахлих костију

нема пландовања кроз нестанак, облапорно,

у прљавој омами прошлости,

без прекида клистирано

у вечности суновратно.

.

Одахнути на болесним табанима,

одрећи се недефинисаног промашаја,

на раскршћу се пужеви коте

и превентивно опрез скрнаве

кроз оснутак клецавих мисли,

у отрежњењу некрст у себи опојати,

избрисати болесне фусноте

да би се без порекла у календар обиља

уписала васкрсла дугина Недеља.