Верица Стојиљковић: И рече …


И рече сунце води,

Да током својим и њега води,

До река, до мора, до океана,

Да живи и оно у тој слободи!

.

И рече сунце земљи,

Да засади му у њој зрак,

Да и оно цвет и дрво роди!

..

И рече сунце ветровима,

Да подигну се, и небом

Плавим целог га понесу,

У сусрет белим облацима!

..

И рече сунце оку женскоме,

Да отвори га, и погледа га!

Оком, душу да му замилује,

Срцем, пут љубави да му показује!

Постави коментар