Анђелко Заблаћански: Жудна ноћ


Купам у твом даху сваку жељу страсну

Прсти ми лутају измаглицом пути

Да у вриску видим ко звезду те јасну

Твоје голо тело што жудњом се слути

.

Све што жудња слути сад усне дотичу

И дланови чују музику твог стаса

Док у теби пишем од искона причу

Занесен тишином – лепотом твог гласа

.

Лепота твог гласа кичмом ми силази

Да у свакој жили најлуђе загуди

Док сан тренут сваки у јави налази

На мојим недрима дрхте твоје груди

.

Дрхте твоје уди – небо је све ближе

Дрхте твоје груди – небо је све ближе

Сред ноћи по нама зрак сунца је пао

У нама све расте – талас бура диже

У један нам уздах цео живот стао

Постави коментар