Ја знам да умрем од љубави,

да ми било застане кад полудим.

Да ми се похотом надимају груди,

знам и у ватру да паднем.

Теби ратниче, ваздух да не дадем.

Због тебе, стопало је мало

по танкој жици ходало.

Скривен, пратиш ми корак.

Дахом зањишеш жицу

у амбис да стрмоглавиш играчицу.

Она је, и пре тако ходала,

на танкој жици босих стопала.

Рушена, ноншалантно падала,

уз наклон публици осмехом се

на ногама дочекивала.