Верица Стојиљковић: Да дођеш очекујем


Да дођеш, очекујем.

Умор на очи пада,

А руке пружене остају.

Где си, пожури,

Знаш да ноћ уме бити дуга

Знаш да казаљке сата док не стигнеш мирују.

Пусти глас, ветрови нека га понесу

Нек сањају  о нама шарени лептири,

Звезде љубавним зраком их покривају.

Да дођеш, очекујем.

Умор на очи пада,

А руке пружене остају.

Постави коментар