Пословице среза драгачевског (4)


Нису сва прескакала за скакање. Нека и обиђи.

Оставићеш кашику када се најмање надаш.

Кад те неко једном превари, криви њега, кад те

превари други пут – криви себе.

Ако не уједе главом, фебруар уједе репом.

Да му није брата марта, фебруар би и лонац за

ватром заледио.

Не мори човека бољка, него судњи час.

Не ферма га к’о врана скелеџију.

Божићни југо не траје дуго.

Ако се сам не запослиш, запослиће те ђаво.

Ако жену не запослиш, запослиће је ђаво.

Ко за женом стално иде – по трњу гази.

Кога синови хране – мери се на лакшу страну кантара.

Отегло се к’о младожењи од чорбе до купуса.

Када човек пропада – нема празника.

Мило му за паре – жао му за јаре.

Недај ми, Боже, што ми мисли мајка – већ жена.

Коњ се за здравље не пита, већ се у зубе гледа.

Није ми што ме удари, него што се навади.

Ко са децом заспи, упишан се буди.

Ко се са мекињама меша – свиње ће га појессти.

Којој домаћици комшилук запржава чорбу – ту нема

ни домаћице ни чорбе.Боље с’ миром, него с’ чиром.

Године се за капом не могу носити.

Ако зарађујеш поштено – ђаво узима пола, , а ако зарађујеш

непоштено – он узима све.

Не руши стару ћуприју док новом не пређеш на другу обалу.

Не кољи вола за драм меса.

Памет долази са годинама, али са њима и одлази.

.

Ника – Никола Стојић: “Драгачевске приче и предања“

Фото: Никола Педовић, Горњи Дубац, Гуча

Постави коментар