Свакоме слободно можете казати (и лако доказати) да сам ја народу српскоме оно учинио, што сви остали списатељи зајрдно нијесу: ја сам народ српски с ученом Европом познао.

.

Што их више сад пристане са мном, то ћемо прије поставити темељ српској литератури; а што их мање пристаје, то је мени већа слава што нијесу сви људи кадри мислити као ја.

.

Ти ваља да знаш да сам ја у том данас мајстор бољи од свију Срба.

.

И с поносом бих могао казати да је готово све што свијет има достојно знања о данашњем народу нашему од мене или чрез мене.

.

Ја што чиним, слабо кад чиним коме за инат или за љубав, него за то што мислим да поштен и паметан човек онако ваља да чини.

.

Ја оно нити сам казао у љутини, нити коме за инат или за љубав, него сам најприје добро испекао, па онда рекао мислећи: да је боље казати и мање него више, само да остане истина за свагда.

.

Мене савјест моја тјеши да сам свагда и свагда желео истину изнаћи и казати.

.

У свима овијем пословима главно је или, управо рећи, једино моје намјереније било корист и слава народа нашега но мислећи да само оно може донијети праву и постојану славу, што је истина, трудио сам се, колико је више било могуће, да истину изнађем и против ње ништа да не кажем.

За то се и нећу упуштати у одговарање на њихове лудости и будалаштине: зашто нпр. какву би човек имао част да се инати с волом или с лудим човеком који прави пасквиле?

.

*Можданик –онај клин што држи наплатке један на други

* Насјеница – греда крајем, на којој крајеви другијех греда стоје

(Вук Стефановић Караџић: Српски рјечник);

Приредио књигу – др Александар Пејовић