Сунце што краси моја

земаљска јутра,

ти си ми!

Клица праскозорја

лепотом разбуктала

ја сам ти!

Кључар мојих тајни

одаја си ми!

Тихим повечерјем,

где је и уздах поезија,,

мир душе бих да сам ти,

да се слободно нектара

са извора напојимо,

пре него што заноћимо…

.

С.Ђ: Збирка – “Дар употпуњења“