Тешко је описати

незаборавну

јунску ноћ

кад си ми поклонила вечност

која се без корака

шуњала нашим сокаком

док су деца спавала

у забрањеној ноћи.

.

А ми као два света

ћутали са звездама

и чекали да отпочну

своју игру жмурке

а ми тајне немире чежње

и благи месечев поклон

који је дрско и страсно

виркао кроз наш прозор.

.

Ти полумоја

лутала си тамом уснама

тражећи вреле изворе стасти

…волео сам да гледам

како се беласају твоја бедра

на месечини

док су се груди јуриле

као немирни јагањци

испод свилене кошуље

овлаш кријући

античку лепоту

женскога тела

…ноћ је одмицала

а ти си ми оставила

тренутак вечног трајања

и заувек остала у мени.