Мома је у грудима срце имала,

Умилно, пуно љубави, здраво,

Које ју је стазама живота

Водило ка истини и доброти право.

 .

Ветрови чудни, јаки и грдни,

Тутњају опако одасвуд,

А она стоји стамено

И чека Божији спруд.

 .

Кад искрице сребрне падну са неба

На свако живо биће,

То Норма Бога се спрема,

То Светло доба свиће.