ћакнут плајваз престаје да пише

све одлете са писаћег стола

ни папира ни слова што дише

не обави послова ни пола

.

опет неко страшну игру игра

не оставља памћење на миру

окренеш ли побеснелу чигру

заплесаће живот на папиру

.
покрени се не затварај очи

снови чисти умивају лице

реч се не да час на језик скочи

.

окани се луде бесмислице

кад размислиш нема изузетка

целој причи крај је пре почетка

.

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“