Ти, са великим ожиљком испод ока,

са пен..ом твориш крст,

надобудна си искричава таштина

прелепог старца –

имао те је на свети пост.

У гласу ти се исписује достојанство

прерано отишлих,

а живост и даље подрхтава пред клонућем.

Заклињеш се пречесто велечасностима

кад их замишљаш тако саме испод воде.

У глад твоје путености

забио се мирис мудраца

и дала си сваком да те прочита из длана

пошто су се решили твог става

као добродела.

Ти са главом коју сакрива превише косе

загребала си по површини и ретора

само да би ти домороци седели у крилу

и звали те бојама које не знају.

Схватила си као свака стара Аулетрида

да и оном овенчаном крају фруле

последњи је тон.

Небо је плаво али и није тако плаво

кад зађеш у њега,

земља је црна али и неје тако црна

кад се настаниш у њој.

.

Х.Ш.И: “Ритуал детета“