Сваки дан чим ловац оде у походе,

шаманка бела сузама колибу залива.

Зна, не може да роди женско дете.

А није то само њен жал!

Нестаће живи родослов прамајки!

Но шаманка зна,

да не може нестати скроз.

Дубоко у језгру ћелије

чува се К о д.

Сећање ће прецветати

и призвати Грал.

Само да је ловац из будућности

довољно заволи

.

С.Ђ: “Бела шаманка“