Долазе,

Да се кријемо више немамо где,

За искупљење касно је.

.

Долазе,

На крилима ужасе нам доносе,

Да из утроба ишчупају све прогутане страхове.

.

Долазе,

Да све је било погрешно

Сада свима јасно је.

.

Сами анђели их шаљу

Међу ова

Измучена срца

Испод ужареног сунца

..

Да тела дрхте,

Да сузе лију,

Да подеру велове

Што ожиљке крију

.

Да сваку љубав

Отму и издају

Да свакој нади

Нож у леђа зарију

.

Да срчом срца сломљених

Последњу Земљи спреме постељу

.

Сами анђели их шаљу

Над ове

Главе тешке као решетке

.

Да иза снажних тела,

Моћних машина и свечаних одела,

Лепих речи, послова важних;

Свих колона за Нигде ликова лажних!

.

Да открију очај

Који по ћошковима чами,

Стиснутих зуба као у кавезу звер,

Градова пуних побеснелих страсти!

.

Да све те зидове сруше

Који искреност гуше

И отворе пролаз, тај свети пролаз

Од душе до душе

.

Ништа испред ни иза

Ово је последње вече

Да ли смо само крв, кости и месо

Или нешто много веће?

Тренутак вредан као цео живот

Овај једино јесте..

***

То нећу да те питам

Јер видим да сада разумеш

Све што пропустили смо

Док одраз у очима једни других

Избегавали смо упорно

.

Али можемо ли се волети сада

У моменту овом, једином који знамо ?

Дубоко и безрезервно

Као да нема никога и ничега другог ?

.

Загрли ме и чврсто држи

Нека нам се нерви заплету у једно

Сада видиш, сада разумеш

Да никада и није ни било другог

Удахни дубоко,

Више од свега не можеш да урадиш

Опусти се и пусти све..

Овај сценарио бирали смо заједно

Шта је живот спознајемо

Док умиремо

Ненадано,

Неспремно

.

Али није..

Није тако страшно

То ионако нисмо били ми

Све то већ једном сањао сам

Сада се полако свега сећам…