Са стене на једној стеновитој планини

У Чарној Гори – некад од неког названој Црна

Посматрам Сунце са жељом да в и д и м Свет

Недалеко испред мене врви град у равнини

Около стене међеди тигрови змије покоја срна

Тешко је видети суштину кроз мисли-авет!

.

Говорим себи и теби и свима у себи

Усредсреди мисли путниче у Вечност

Сакупи та зрнца у најмоћну идеју и делуј!

.

Хоћу могу и умем и знам – и још ближе:

У жижу жижа нек жиже све моје жиже!

.

Говорим себи и теби и свима у теби

Стваралачка сфера је Душа-Чистост

Усредсреди се по линијама Знања и веруј!

.

Расчвори се потко грлилице-стезалице душе!

Освести се и оравнај хридино суштине мене-ратника!

Мењам стваралачке слике и да стварам светове жудим

И нова пространства која границе руше

Самооткрива се дубоки смисао и Извор биитка

Са Присуством и Лепотом и Виднином се будим!