Девојчица драга и мила на јутарњој роси

пева „Тамо далеко“ и осмех проси.

Пољубих је у косе, осмех јој пружих

узврати веселије, за трен неправду одужих.

.

Не показах кнедлу у грлу

већ подршку стиском руке, за девојчицу врлу.

Саградисмо свет велик као кућа

окачисмо и сат, да за њу куца.

.

У Врњачкој Бањи кад ме пут нанесе

стајаћеш преда мном али не, на улици дете.

Већ девојка, дугачке косе, вила на сцени

певаћеш „Тамо далеко“ опет, мени.