Драгош Калајић: БЕЛИ ВУК


Могао си остати заштићен грбом,
што сажима непомрачну славу племства,
уживати вечност над књижарским гробом
митова и вера, уз научна јемства…

.

Ти пак јуриш пустињом зла што се шири,
насупрот стихија доба пропадања.
Гоне у теби демона, кажу  жбири,
а нишане твоје  сунце усправљања.

.

Ти доносиш свом народу животни дах    
од искона, да га снажи под опсадом
сила незаситих и нанесе им крах,
наоружан божанском  вољом и надом. 

.

Кажу да си  близу,  све су краћи дани,
достојна претка бори се твоја раса,
опет Крајишници, борци изабрани
у бој ступају пут европског спаса…

Постави коментар