Малиша Јовић: Обраћања


Волим речи твоје неречене

Са усана што су као свануће

Волим да певам прстима по телу твом

Што је као ораница на којој све ниче

Уз благослов Творца

А ти да ме слушаш срцем…

.

Море љубави што носиш у себи

Додирује све моје обале

Као да си још неоткривена будућност

Сва твоја тајанствена блаженства

Вечност расипа по мени

Као да сам приспела река а ти море

Твоје обале постају моје обале

Твоје олује постају моја снага

Твоја бескрајност постаје мој мир

Постави коментар