Малиша Јовић: Обраћања
Волим речи твоје неречене
Са усана што су као свануће
Волим да певам прстима по телу твом
Што је као ораница на којој све ниче
Уз благослов Творца
А ти да ме слушаш срцем…
.
Море љубави што носиш у себи
Додирује све моје обале
Као да си још неоткривена будућност
Сва твоја тајанствена блаженства
Вечност расипа по мени
Као да сам приспела река а ти море
Твоје обале постају моје обале
Твоје олује постају моја снага
Твоја бескрајност постаје мој мир

