Среван С. Лакатош: Повратак
Оставио си иза себе осмех
пун Љубави
и исконске сузе што извиру
светлости воде.
ЕВО ЧОВЕКА!
повикаше грешни…
Сваки дамар у оку ми титра
јер други пут си међу нама
грешницима подлим.
И гле!
Повратком отвараш нам та
стегнута срца.
Дошао си грехе да очистиш силне.
Клекните на колена ви
смртници смешни.
Молитвама се Свемир отворио
Сузама перемо крваве сузе своје
ДА
ЕВО ЧОВЕКА.

