Надомак зиме

једне ноћи чудновате,

страшне ме море спопадоше,

Дајбог ме походише,

Радгост наших племена,

 у једној руци држи Ватру у другој Сунце.

Јасновидо ми рече да су

плодови моје утробе слабачки.

Ватри сам се великој молила!

Расковник под главу ставила!

Неначетом водом се умила!

Одлуком неба Дано и Дана одоше

белога дана не угледаше.