Стотине листића шимшира

поред мене чине оазу мира

и све беспрекорно пулсира

са нарцисом охолим у баштици,

за столом, уз ветрић ветропира.

.

Раскалашно подиже свежину срца

које питко пулсира окићено дамарима.

Наспрам овог жироскопа пролећа

нижу се сећања премалећа,

доносе мирисе далеких јоргована.

.

Али вихоре смисла ништа не квари

осим што су пожутели календари.

.

Њих нема у запећку века,

место им је у ковчегу са златом,

а ми ћемо натруњени временом

испирати прошлост да остане

чистота искрена, непатворена

са рузмарином мирисним

у нашој садашњој оази оваплоћења.

.

Д.П: “Сузе старог кестена“