Велика Томић: Кривудаво течем


Не тражиш ме извору моје лепоте

да ти стазом кривудавом течем.

Усахла сам, види!

И жубор ми је замро …

Течем, да бих текла

и успут неком камену рекла покоју рану.

Знам, не чујеш окренут леђима

пољанама намигујеш за мој ток и не хајеш.

Заронићу песмом у земљу,

недостајеш, недостајеш.

.

Збирка – „Спој ми наличје лика, Анђеле мој бели“

Постави коментар