Србољуб Митић: Тужна песма


Не зна се зашто трава на неком

гробу никад не никне.

Можда су кости још бесне, још отровне

у земљи.

можда понекад, ноћу, закопани

страшно урликне

за сунцем

и јед избљује у земљу да никад

ни змија кроз хумку му

пут свој

не изрије.

.

Не зна се зашто трава на неком гробу

никад не зазелени.

Можда се мртвац пун чемера

распао у земљи.

Постави коментар