Вукица Морача: Глад


Прича се да ће бити глади.

Усеве уништавају, воду загађују,

Ваздух прљају отровима.

Сунчеву светлост затамњују.

.

Чега да се плашимо?

Па ми смо свега гладни-

Пре свега истине и правде,

Милосрђа и мудрости.

.

Гладни смо љубави Божије

И љубави земаљске,

Гладни погледа светлих,

Да људи скину маске.

.

Гладни смо дружења

И играња кола виловитих,

Песама јуначких, епских

И лирских у срцу скритих.

.

Па што да се онда плашимо

Што ће нам храну одузети?

Духовна храна нам треба,

Без ње се нећемо на Небо узнети.

Постави коментар