Љубав његова

Изгуби се у валовима

Немирних река

.

Мене

Што је живот

Затровао тугом

.

Пут мој

Не посипа

Више пролећем

.

Стискам срце

.

Полако

Ткам сузе

И опраштам

.

У моју луку

Сад се

Бура настанила

.

Добијам снагу

.

Остављам тугу

И њене поклоне

За друге

–

Одлазим

Без осврта

.

У боље сутра