Још ме само ноћи држе у животу,

јер се са звездама појавиш и ти,

развучем по небу фантазију стоту,

кројим прошло у шта је могло бити.

.

Своје грешке тражим а твоје опраштам,

на срцу глачам камен тежак тону целу,

од тачке растанка кренем да маштам,

ставим поред тебе себе лудо веселу.

.

Срећну као онда кад те стално слушах,

речи твоје ретке али зато драгоцене…

Да те молим плачући зашто не покушах?

Понос и инат љубави су превисоке цене.

.

Зато мрзим дане јер питају свашта,

док читаве ноћи грлим твоје тело,

кад се све утиша ту је моја машта,

од магловитих снова греје ме к’о цело.