Тишина.

Звук ветра најављује промену.

Благословен је.

Време је, кажу, подложно промени…

„Нека буде радост! „, она рече ,

а он је погледа са смешком на уснама , ухвати је за руку и нежно пољуби у врат!

Гледали су се, а радост је текла на простор и ширила се на сав живот у постојању!

„Нека буде љубав“! , рече он и ухвати је око струка и погледа је са сунцем у очима !

Њене очи су још више сјале , а из усана је громом изустила „Нека буде! „

И сваки пут када се љубе , њихови пољупци падају на земљу , које људи називају кишом!