Неизмерно дуго из знања дубине
поток живи извире.
На њему седи жена која то није. 
Кроз њега плове златне рибе што нису. 

.
Очи су једно са сверама светих.
Око галаксија коло се игра
живим пламеном речи исписују
неда се прстом дирати то. 

.
Ти си једно

са свим нотама СвеУма,

армонија арије ари.
Градови Ариона тад сјакте у слави, 
светлом неизрецивих лепота. 

.
Бродови сребрног стакла – као течне мисли, 

мењају облик једара

 и плове океаном свих океана, етар-вољом. 

.
Ветар ти пролази кроз срж и греје дух

 што се попут детета радује.
У њему чује ехо пре почетка времена,
ту је глас мајке и оца што нису. 
Они то нису зато што јесу. 

.
Телом познати славом створене светове, 

то не бива и не може, 

све док једном не буде могло,

ипак, ипак…мисао не вене. 

.
Јер човек расте у Човека те бива Богом.
Такав је пут светлосне арије сред нас. 
Пружам руке и дирам светлосне искре што лебде

дирам суштину.

.

Огањ луче живе ми пева музику сфера
а ја чујем глас свог оца и Оца. 

Мајке и мајке.

 Себе, других – свих што икад душа знаде. 
И само глас један би. 

.
Плава сфера се јасно зби. 

Пурпурним мислима нацрта све. 

Све Једно је. 
Ја Јесам јер ти Јеси.
Ми Јесмо.