Сви јунаци ником поникоше,

У земљици заспале им душе,

А на нашем древном стаблу,

Храсту нам се зелен-гране суше.

.

Сви дивови, витезови бели

Гледају нас са онога света,

Оволика туга, јад и беда

Србски немар сада им баш смета.

.

Са зидова древних манастира

Сви владари и свеци се чуде

Кад ће ови јадни Срби

Своју савест и дух да пробуде.

.
И небеса плачу изнад нас

Болују и наши прађедови,

Зар нестају о слободи златној,

Распшени су им славни снови.