Рефик Мартиновић: Била си ми драга


Не тугуј

кад играју вјетрови

пољима мојих сјећања

то они само носе

букет увелих снова

које се као морска пјена

купају у мојим чежњама

и винским чашама

пуним црвених суза

које си ми оставила

у задњем загрљају

иако су у теби спавала

сва моја надања

…била си ми драга.

.

Не брини мила моја

ја гријем хладне ноћи

којима дишем за тебе

док озебле звијезде

тужним стазама језде

а дубоке туге

у мојој души се гнијезде

чекајући да пукну

уморне зоре

и престану ноћне море

помери се Мјесече

да завирим у снове

само још ноћи ове

ми нисмо били

једини грешници

…била си ми драга.

.

Немој плакати

чекаћу

да те опет волим

киснућу у пјесмама мојим

и стиховима видати ране

и красте оне наше дане

које ниси умела скрити

чекаћу празна пролећа

с поленом маслачка

у твојим очима

и прве роде на мојем оџаку

јер то је све

што је од тебе остало

…а била си ми драга.

Постави коментар