Односе ме дани и разливају у свој прах

Одакле ћу да слутим свет у расту до звезда

.

Отимам се и прскам да варницом смрт опечем

У сенку што ме до заноса руба прати

Док испијам изворе и сакупљам заласке

.

Ветар савијам у жицу којом свирам на гитари

Од реке чију обалу замагљује тишина

.

Чамац се удаљава још само једро се види

Избушено даљином коју затварам у боце

И бацам у страху да их каква риба не прогута

.

Јер крај је сигурно тамо докле мисао

Дугачка жила никад не досеже…