под сладом девет велова тајни

ломи се срце жељом и страхом

долазиш дрхтајем у немир трајни

тело да поспеш звезданим прахом

.

низ бок ти клизи просуто јуче

капи врелине свуд где си била

ломна нам душа дуго јауче

сред недосега које си скрила

.

у сумрак кренеш у знано твоје

тама окива уморне груди

на трен смо били само нас двоје

.

мисао да смо обоје луди

обала смисла болно далеко

овде нас чека непознат неко