По мојим стиховима су ходале,

Разне перверзне даме,

Тиме су ме одале,

У још дубље таме.

.

Уловљен у мрежу њихових чарапа,

Батргам се као сом,

Који никад немаше прави дом,

Већ душевни лом.

.

Упорно покушавам

Свој немир

Гасити бензином.

Не желим да објашњавам,

Само још један свој хир,

Врелом истином.

.

Или сам стварно луд,

Или је све ово сакрална блуд,

А ја више немам куд.