Дуње мирис прелеће у ноћи заспалој

Оштрином лепоте буди је!

Месец заљубљени зрацима загрлио је!

Хукну сова, златно дрво надлете

Мирис на паперју у оносвет понесе!

И чују се ћукови и веверица дозивање,

Чуваркућа главу подиже ,ослушну у сан утону!

Мирно је!

Загрљени двоје, по облавима ходају,

Љубављу божанском зачарани!