Из дубоке шуме где лежим

Пратим лет једне птице

.

Кад шири крила да забије се у бескрај

У мени се одмотава змија љубоморе

.

А она као да ме примећује све више

Небо под крила баца

.

Кад се у грудву скупи сва – горећи пад

У мени злобна срећа лажним златом засја

.

Потрчим озарен да видим малу смрт –

Кад изнова се обрушава!